Студијски програм мастер академских студија Конзервација и рестаурација припада образовно-уметничком пољу Уметност, област Примењене уметности и дизајн и садржи све елементе утврђене законом.

Циљ студијског програма је да студенти учврсте стечена релевантнa знања неопходна за професионални рад у области заштите културног наслеђа, даље развију неопходне личне особине и тако се припреме за евентуални наставак школовања.

Академски и стручни назив који се стиче завршетком студија је Мастер конзерватор и рестауратор, а скраћеница академског и стручног назива је Маст. конз. и рестаур. Ближа спецификација стечених стручних компетенција и додељене квалификације је дефинисана у додатку дипломи за једно од два могућа усмерења, односно уже уметничке области:

• Конзервација и рестаурација слика и уметничких дела на папиру
• Конзервација скулптура и археолошких предмета.

Сваки модул се додатно грана избором између две основне изборне групе предмета: педагошке и стручне. Код педагошког усмерења, поред обавезних предмета карактеристичних за струку, студент похађа групу педагошких и друштвено-хуманистичких предмета чиме стиче квалификације које му омогућавају да предаје у основним и средњим школама. У случају стручног усмерења акценат је на стручним предметима којима је додељен већи фонд часова.

По одобрењу теме и ментора, Завршни рад се ради током другог семестра. По завршеној изради рада, на крају семестра и школске године, кандидат приступа одбрани рада пред комисијом, односно  Дипломском испиту. Студије се сматрају завршеним када студент сакупи најмање 60 ЕСПБ и испуни све обавезе прописане студијским програмом, уради Завршни рад и одбрани га на Дипломском испиту.

Школска година подељена је на 2 семестра, сваки семестар има  по 15 радних недеља, а 1 ЕСПБ износи 30 радних сати  студентског оптерећења.

Структуру програма чине модули који садрже обавезне предмете, изборне предмете  и завршни рад.  У оквиру сваког модула одређени су главни теоријско-уметнички предмети важни за коначно усмерење и избор теме, коју студент обрађује кроз Студијски истраживачки рад и самостални Завршни рад. Изборни предмети заступљени  у оба модула омогућавају студентима проширивање знања према личним склоностима и дефинисани су планом студијског програма. Начин бирања изборних предмета одређен је Правилником о режиму студија.

Сви предмети су једносеместрални, а сваки предмет има дефинисану структуру описану у спецификацији предмета која обухвата: предвиђен број ЕСПБ бодова, предуслове за упис, циљ, исход, теоријски и практични садржај, литературу, недељни број часова активне наставе, методе наставе као и начин континуиране оцене знања. Детаљан опис начина доделе поена и завршног оцењивања дефинисан је Правилником о режиму студија

Услови за упис на студијски програм су: завршене академске основне студије Конзервација и рестаурација или сродни програми уз извршену еквиваленцију. Завршене академске основне студије Конзервација и рестаурацијаса одговарајућим усмерењем дају кандидатима предност приликом уписа.

Заштита споменика културе и културног наслеђа данас је  цивилизацијска тековина сваког друштва будући да културно наслеђе има веома значајну улогу  у његовом  формирању и развоју.

Студијски програм Конзервација и рестаурација представља исходиште за образовање конзерватора-рестауратора, профилисаног стручњака који је после завршених студија компетентан  и квалификован за самостални истраживачки, и практичан рад у области заштите културног наслеђа.

Конзервација-рестаурација  као врло стара уметничка делатност и вештина била је стално присутна уз велика уметничка, градитељска и културно-историјском остварења продужавајући му век трајања. Својим методама и радом ова специфична делатност зауставља деструктивне процесе уз примену широких знања из области свих технологија примењених уметности, сликарских техника, и технологија других делатности. Она проучава и тумачи све деструктивне и друге процесе који се догађају у уметничком делу, почев од избора материјала употребљених за стварање тог дела па до тренутка када су услови у којима је оно опстајало наметнули питање његове конзервације и рестаурације. Ова делатност изискује врло високу ликовну, општу културу и креативност, мултидисциплинарна је и укључује више професија.

Савремена конзервација и рестаурација је постала симбиоза уметности и науке, проширивши поље свога деловања на све врсте културних добара: архитектонско и споменичко наслеђе, природно окружење, археолошке локалитете, музејске предмете, архивски и библиотечки материјал, кинотечку грађу и нематеријалну баштину. Све веће укључење науке у конзерваторску праксу је последица потребе да се егзактним методама открију и отклоне узрочници пропадања уметничких дела и пронађу поуздане методе за њихово санирање. Зато инсистирање да конзерватори­ рестауратори стекну широко интердисциплинарно професионално образовање јесте прека потреба, како би се у овој професији одржао склад између уметности и науке.

Оцењујући да стручно образовање из области конзервације и рестаурације суштински утиче на решавање сложених проблема у заштити културних добара  Факултет примењених уметности у Београду, још 1978. године, уводи у основне студије (IV и V  година) предмете из ове области на Одсеку зидног сликарстава. Факултет примењених уметности, сагледавајући реалне потребе за кадровима у области заштите културних добара, 2003. године доноси одлуку о формирању Одсека за конзервацију и рестаурацију.