SRB

ENG

Момчило Марковић
редовни професор
(1927–2013)

Предмет: Акт

На Факултету примењених уметности од 1975. до 1993. године.

Сликарство је учио код Недељка Гвозденовића и Марка Челебоновића. Дипломирао је 1955. у класи проф. Челебоновића а специјални течај је завршио 1958. године.

Сликар, илустратор и педагог. Каријеру је започео још током студија на Академији ликовних уметности сатиричним карикатурама на тему Информбироа, објављиваним у Јежу и Студенту. Више од три деценије је био стални илустратор листа Политика.

Један је од оснивача уметничке групе Данас заједно са Дамњаном, Марком Крсмановићем и Слободаном Пејовићем.

Изложбе:

• Самостална изложба »Анатомија простора« одржана 1961. у Уметничком павиљону Цвијета Зузорић
• »Анатомија простора« у Галерији Културног центра Београда 1988. године

Награде:

• Златна палета УЛУС-а 1961.
• Плакете Златног пера је 1965. и 1967.

...........................................................

Мађионичар до пола пута, песник од пола, Мома Марковић је запањујуће дресирао своје КАКО да служи оном ШТА. Техника ових слика, дивља и елегантна као пантер, послушно прескаче препоне, подмеће леђа за идеје, прискаче на позив.

Мића Поповић

...........................................................

Почетком 60-их апстрактна уметност је у Србији наишла на зид неразумевања и игноранције. Већи део енформелистичке продукције инсистирао је на материјалности слике, херојском гести и колажирању несликарских материјала на  само платно. То није случај са Марковићем који је развио један аскетски поступак, радикално минимизирајући сликарску палету, чак и физички удео самог сликара у процесу креације. Изабравши технолошки процес који га је приближио идеалу  да »слика саму себе слика«, као што природа саму себе ствара, Марковић антиципира фракталне структуре у којима су детаљи идентични целини. Бравурозна текстура постаје главни актер, са реминисценцијама на геолошке процесе и субјективни перцептивни процес... овај готово космички приступ разоткрива принцип стварања. Чак и у његовим најапстрактнијим радовима, увек је присутна снажна асоцијација на пејзаж. У стилу легендарне Полокове максиме »не сликам по природи, ја сам природа» Марковићеви апстрактни пејзажи су више космогонија него пленеристички запис. Јединствена енергија која обликује и микро и макро космос је права тема његових слика.

Срђан Ђиле Марковић

...........................................................

Уметност није хир. У суштини свих стваралачких процеса у природи, па и на мојим сликама, је структура. Али, колко год да та структура, добијена сударом пигмента и сликарских везива визуелно плени, битно је да она има и свој ликовни смисао. Сваки детаљ мора бити оправдан – и сам за себе и као део целине

Мома Марковић

...........................................................

Сликар здравог инстинкта и фини познавалац технолошких процеса, Мома Марковић је из узајамног односа боја и равних подлога  извукао снажне сликарске закључке и уверљива сведочанства о понашању природе.

Пеђа Милосављевић