Летопис симбола 1–5
Свет и српске земље
Пет томова, укупно 2500 страна формата 20x24, са преко 10.000 илустрација
Значајне књиге о универзалним визуелним симболима
Капитални пројекат београдског професора Милоша Ћирића (1931–1999)
Цена: 10.000 динара за пет томова
...................................................................
ЛЕТОПИС СИМБОЛА има пет томова формата 20x 24 цм, сваки око 500 страна, што укупно чини 2.500 страна. Књига има преко 10.000 илустрованих појмова у виду црно-белих цртежа, слика, мапа и шема, пропраћених објашњењима, и кратке описе најважнијих историјских догађаја свога времена. Све ове примере аутор је прикупљао више од 20 година.
ЛЕТОПИС СИМБОЛА обрађује време од космогоније до 2000. године, у почетку по вековима, а касније такорећи из године у годину. ЛЕТОПИС СИМБОЛА представља историју света, од његовог настанка до данас – приказану преко симбола. Приказан је развој свих врста визуелних симбола, на свим континентима и код скоро свих народа и држава. Од појаве Словена, касније и Срба, српске земље и њихови симболи постају централна преокупација овог издања – али стално паралелно са развитком симбола свих других народа и најважнијим историјским догађајима у свету.
ЛЕТОПИС СИМБОЛА обрађује симболе свих српских владара пре Стефана Немање, затим династије Немањића, деспотовина, периода под Турцима и најновије српске историје до наших дана. Овде су прикупљени и приказани на једном месту скоро сви постојећи примери српских симбола, разврстани по ужим областима.
Термин »српске земље« обухвата поред Србије (Рашка) и Црне Горе (Дукља, Зета) и све оне просторе где су Срби оставили траг о себи у форми симбола (Македонија, Босна, Угарска, Русија, Војна крајина, Турска и др.)
ЛЕТОПИС СИМБОЛА има сасвим друкчији концепт у односу на бројне друге књиге у свету о симболима, а које углавном обрађују одређене историјске периоде или врсте симбола, а не овакву временску целину која покрива цео свет и све врсте симбола, а са акцентом на један народ. Сви народи са традицијом имају већ књиге на ову тему, као кључне за објашњење човека и његовог развитка, као стандарде комуникације у одређеној култури. Када такве књиге говоре и о другим народима, као по правилу Срби се ретко помињу, а када се понекад и прикажу неки српски симболи, то су само они који су доступни тим издавачима. Пошто Срби немају књиге о својим симболима, ни друге земље не могу их приказати.
ЛЕТОПИС СИМБОЛА паралелно прати развој хералдике од почетка крсташких ратова (1096) до данас. Хералдика је у људској историји најбогатији и најјасније организован симболички систем, који у континуитету траје 900 година. Од бројних хералдичких фигура, наш народ је нарочито везан за фигуре орлова, једноглавих и двоглавих, па су зато приказане посебне таблице развоја фигура орлова у свету, на крају сваког века у последњих 2000 година, а српски орлови су приказани од 11. века.
Рецензент, проф. Богдан Кршић:
»Ово обимно дело својим садржајем досегло је прави енциклопедијски подухват. Преко 10.000 илустрованих и текстом документованих одредница хронолошки сређених од праисторије до данас, посао је који би се могао очекивати од више сарадника неког (код нас, нажалост, непостојећег) института. Двадесет година савесног, стрпљивог и надасве стручног бављења развојем, формом и значењем симбола кроз векове, Милош Ћирић је посветио овом монументалном делу. Оно по обиму и значају превазилази оквире простора наше културе.
У петом тому, када је реч о актуелностима 20. века, Ћирић је саучесник и често улази у материју као хералдичар–практичар износећи личне ставове и закључке. Тај том илустрован је и властитим радовима. Као осведочени познавалац и пројектант он то чини са пуним правом јер међу савременицима тешко је пронаћи зналца који тако суверено влада тематиком коју износи.«
Рецензент, проф. др Смиљан Лазин:
»Летопис симбола представља, у својој области, капитално остварење и дело од општијег значаја. Оно је, штавише, својом ширином и организацијом приказа и интерпретација у националном/интернационалном кључу, без сродника у литературама народа са развијенијом симболиком и дужом културном традицијом.«