Да ли светом владају они који поседују највећу економску, из које произилази и највећа војна моћ, или они који проповедају надмоћан идеолошки концепт, старо је питање на које је одговор тешко дати.

Досадашња историја показује да иза концепта за који већина верује да је надмоћан, пре или касније, и уз веће или мање жртве, стаје и оружана сила, а поседници оружане силе брзо и ефикасно преузимају власт над економским ресурсима. И то је неспорно. Спорно је, међутим, до које мере пракса декларативног владања одређеног концепта има везе са његовим изворним начелима: да ли је пракса хришћанства, на пример, након његовог званичног признања у оквирима Римског царства, ближа римској традицији него изворним хришћанским постулатима…

У времену у ком живимо – и које, ако изузмемо експанзију радикалног, политичког ислама, карактерише планетарни идеолошки дефицит – стару дилему потискује нова: до које су мере некадашње идеолошке господаре сменили господари медијске манипулације и да ли стварност коју нам се чини да живимо постаје пуки платоновски привид, одраз виртуелне стварности коју производе креатори медијског спектакла: они исти који су – успевши да хипи покрет шездесетих, наоко фаталну опасност за опстанак капитализма на Западу, претворе у комерцијални продукт – са невероватном лакоћом, захваљујући рекламама за кока-колу и „маркетингу“ непостојећег „рата звезда“, успели да сруше моћну совјетску империју и комунистички блок, и који већ две деценије суверено владају светом?

Ово питање свих питања данашњег времена и данашњег света, у контексту разматрање трагедије од 11. септембра 2001. као прворазредног медијског феномена, на инспиративан начин разматра Владислав Шћепановић у књизи Медијски спектакл и деструкција, коју је Службени гласник објавио ове године.

Први у низу од три уџбеника који су настали као резултат вишегодишњег размишљања и рада на побољшању приступа предметима Познавање материјала 1 и 2 на студијским програмима Примењена уметност и Дизајн основних академских студија на Факултету примењених уметности у Београду. Сасвим сигурно, није било једноставно пронаћи праву равнотежу између научне озбиљности, неопходне за један универзитетски предмет из области Науке и инжењерства материјала и потребе за једноставношћу и разумљивошћу, повезаном са чињеницом да се обраћа на првом месту студентима који нису прошли традиционални образовни програм за формирање инжењерског кадра.

Управо због тога, овај уџбеник се умеће у једну серију књига о материјалима и технологијама израде и у њој је, на првом месту, показано како постоји врло уска веза између структуре материјала на атомском и молекулском нивоу и њихових основних механичких, физичких и хемијских својстава.

Књиге нису настале као уџбеници који ће се користити само за спремање испита, већ са жељом да остану на полицама студената и свих других који су већ ушли у свет пројектовања и дизајна, а желе да увећају своје знање о материјалима, односно да материјал посматрају са разумевањем које досеже софистицираније нивое од нивоа артикла.

Књига Познавање и избор материјала заједно са књигом Основе познавања материјала, од истих аутора, представља основну литературу за предмете Познавање материјала 1 и Познавање материјала 2 на Основним академским студијама за студијске програме Примењене уметности и Дизајн на Факултету примењених уметности. Презентовани избор материјала у овим уџбеницима је резултат вишегодишњих предавања аутора из области Науке о материјалима и инжењерства материјала на Технолошко-металуршком факултету у Београду, Познавање материјала и технологије материјала на Факултету примењених уметности и Материјали на Високој школи струковних студија Београдска политехника у Београду.

С обзиром на захтевана комбинована знања студената примењених уметности из области материјала и технологија, обе књиге нужно носе такав комбиновани приступ приближивши се по карактеру сличним савременим светским уџбеницима. Отуда су у домаћој стручној литератури јединствене у својој мисији приближавања области материјала и технологија као неизбежних алатки у примењеним уметностима и дизајну.

Метали, керамика, полимери и композити, као основне класе материјала и у овој књизи представљају главно стабло са ког се могу досећи све друге гране од интереса једног будућег примењеног уметника и дизајнера. Примера ради, дрво као један од веома коришћених материјала у дизајну ентеријера, представља најстарији композитни материјал, те се стога у том поглављу и описује. Следећи исту идеју у поглављу Керамички материјали могу се пронаћи излагања о стенама и драгом камењу, глазурама и неорганским пигментима итд. Стога свако од поменутих основних поглавља има прилично разгранату структуру, која би се могла још продубљивати, али је време предвиђено за предмете Познавање материјала на студијским програмима на којима се одржава, захтевало управо изложени обим градива.

Услед опсежности области и жеље да се иста усваја са разумевањем, посебна пажња је посвећена техничкој припреми илустрација и начину увођења у основне класе материјала са аспекта њихове примене и критеријума оптималног избора за потребе примењене уметности и дизајна.

Аутори књиге Познавање материјала су, такође и аутори уџбеника Основе познавања материјала и Познавање и избор материјала, који су основна литература на предметима Познавање материјала 1 и Познавање материјала 2 на Основним академским студијама за студијске програме Примењене уметности и Дизајн на Факултету примењених уметности. Како сви студијски програми не подразумевају обавезно похађање оба предмета, проистекла је потреба за једним сажетим, концептуално различитм уџбеником, који ће обухватити градиво слично по садржају, али истовремено значајно различито по обиму и приступу.

Кроз избор градива изложеног у књизи Познавање материјала учињен је покушај да се на што сажетији начин изложе сви основни елементи потребни за базично разумевање примене материјала у дизајну. С обзиром да област материјала и технологија захтева егзактна знања, а сва три поменута уџбеника су намењена уметничким образовним профилима, у њима је доминантан комбиновани приступ којим се олакшава разумевање и прихватање знања из области материјала и технологија као неизбежног саставног дела стваралаштва у примењеним уметностима и дизајну.

Поред увода, у књизи су описане све четири основне класе материјала: метали, керамика, полимери и композити и то кроз сва четири неизбежна нивоа њиховог познавања: структуре, својстава, прераде и примене. Први ниво познавања једног материјала, односно познавање његове структуре, је полазна основа за разумевање наредних нивоа: својстава, прераде и примене и неопходан је за спречавање лутања у меандрима затрпаним неразумљивим информацијама, које намеће савремено доба. С обзиром на опсежност области, сваки од поменутих сегмената изучавања би се могао много више продубљивати и ширити, али време које студијски програм предвиђа поставља границе које овај уџбеник уважава.