Садржај предмета
Проучавање развоја културе и уметности ренесансе у Италији, Холандији, Фландрији и Француској, Висока ренесанса у Италији, Маниризам, Ел Греко, Барок (архитектура, скулптура и сликарство), Барок у Италији, дисперзија барока- барок у шпанији и француској, Српска уметност и Барок.

• JANSON, H. W, Istorija Umetnosti, Novi Sad 2006 (pojedine odrednice);
• GOMBRICH, E.H.: Saga o umetnosti - Уметност и њена историја, Београд 2011 (pojedine odrednice);
• VAZARI, Đ. Životi slavnih slikara, vajara i arhitekata, Beograd 2000;
• MAREJ,  P., Arhitektura italijanske renesanse, Beograd 2005;  
• FREEDBERG, S. J.  Painting in Italy 1500 to 1600, Harmondsworth 1971;
• WÖLFFLIN, H. Klasična umjetnost. Uvod u italijansku renesansu, Zagreb 1969;
• MURRAY, L., The High Renaissance and Mannerism, London 1977;
• SHEARMAN, J., Mannerism, New York 1976;
• WÖLFFLIN, H., Renesansa i barok, Sremski Karlovci 2000;
• Wittkower R., Art and Architecture in Italy 1600 to 1750, Harmondsworth 1958;
• Levey M., Rococo to Revolution, London 1966;
• TIMOTIJEVIĆ, М, Српско барокно сликарство, Нови Сад 1996.

• BELLORI, G. P., Ideja slikara, vajara i arhitekata, izbor prirodnih lepota iznad prirode (Le vite de’Pittori, Scultori et Architetti moderni, Roma 1672, p. 3-13), u: Erwin PANOFSKY, IDEA. Prilog istoriji pojma starije teorije umetnosti, Bogovađa 1997, str. 167-172;
• Да ВИНЧИ, Л.: Трактат о сликарству, Београд 1964;
• BLANT, E., Umetnička teorija u Italiji 1450-1600 , Beograd 2004;
• DELIMO, Ž., Civlizacija renesanse, Novi Sad-Sremski Karlovci1989;
• FRIDENTAL, R., Istorija umetnosti kroz pisma velikih stvaralaca. Od Gibertija do Gejnzboroa, Beograd 1963;
• Панофски, Е. Уметност и значење: Иконолошке студије, Београд 1975.

Предиспитне обавезе